Srpska pravoslavna crkva /SPC/ i njeni vjernici danas praznuju dva događaja u vezi sa Časnim krstom Hristovim - pronalazak Časnog krsta na Golgoti i povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.
Carica Jelena, majka cara Konstantina, otišla je na poklonjenje Hristovom grobu u Jerusalim i tamo je saznala gdje je zakopan Časni krst.
Porušila je Venerin hram i ispod njega je napla tri krsta. Tada joj je patrijarh Makarije rekao da stavi jedan po jedan na mrtvaca kog su u tom momentu pronosili.
Kada su stavili treći krst, mrtvac je oživio. Carica je napravila srebrni kovčeg i u njega je položila Časni krst, pa se od tada praznuje Vozdviženje (podizanje) Časnog krsta.
Ona je sa sobom ponijela samo dio Časnog krsta i svete klince, kojima je Isus Hristos bio prikovan za krst, a srebrni kovčeg je predala patrijarhu Makariju.
Car Konstantin je položio životvorno drvo u zlatan kovčeg, a svete klince carica Jelena je bacila u Jadransko more, dok je jedan car Konstantin ukovao u svoj šljem, a jedan u đemove na uzdi svog konja.
Po povratku carice Jelene iz Jerusalima u Vizantiju, car Konstantin je načinio tri velika krsta: u Rimu, Vizantiji i treći, nakon pobjede nad Skitima na Dunavu.
Na njima je napisao: „IS HS NIKA" - Hristos pobjeđuje.
Za ovaj praznik vezuje se i ovaj događaj.
Rimski car Maksencije činio je mnoga zla narodu, goneći i mučeći hrišćane. Rimljani su poslali pismo caru Konstantinu da ih izbavi i spase od toga.
Car Konstantin je počeo prijateljski da ubjeđuje Maksencija da prestane sa zlodjelima, ali ga on nije poslušao, pa je Konstantin bio prinuđen da krene u pohod na Rim i pobijedi Maksencija silom i dejstvom Časnog krsta.
U Rimu ga je narod dočekao sa velikom radošću i počastima. Car iskaza veliku zahvalnost Bogu, koji mu silom Časnog i životvornog krsta darova pobjedu.
U tu čast on je postavio usred Rima na visokom stubu krst i napisao na njemu: „Ovim spasonosnim znamenjem oslobođen je ovaj grad od nasilničkog jarma“.
Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti - poznata je naša izreka, pa vjernici strogo poste na hljebu i vodi, dok je hrana životinjskog porijekla strogo zabranjena.
Zanimljivo je da je na Krstovdan dozvoljeno jedenje grožđa, dok je drugo voće, takođe, zabranjeno.
Dok za mnoge druge praznike koji su obilježeni crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge kućne poslove, na Krstovdan je obrnuto.
Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu.
