Данас су Михољске задушнице: Овај обичај на гробљу се не прескаче
Када се обиљежавају Михољске задушнице
Михољске задушнице се увијек обиљежавају у прву суботу прије Михољдана и увијек су управо суботом. Та традиција потиче из хришћанског вјеровања да је Христос у суботу почивао у гробу прије Васкрсења, па је субота постала дан посвећен свим упокојенима.
Обичаји и симболика
На овај дан вјерници одлазе у цркву и на гробља гдје се служи парастос – молитва за душе покојника. Обавезно се доноси кољиво (жито), које симболизује вјечни живот и васкрсење, вино као знак крви Христове и свијеће које означавају свјетлост и наду.
Према обичају, свијећа за покојне увијек се пали у доњем дијелу свијећњака, док се за живе пали у горњем.
Прије него што се запали свијећа, треба се прекрстити и тихо изговорити молитву или једноставно рећи: "Вјечан им помен."
На гробу се обавезно окади и остави дио хране и свијећа "за душе", што се сматра знаком љубави и бриге за покојне.
Шта никако не треба радити на Михољске задушнице
Задушнице нису дан за гозбу ни за окупљање ради јела и пића – то је прије свега дан молитве, сјећања и тишине.
Не препоручује се гласно причање, смијех, музика или конзумирање алкохола. Храна која се понесе на гроб треба да буде скромна и симболична. Вјерници вјерују да све што се чини с поштовањем и мјером доноси духовни мир и благослов, док непоштовање обичаја може донети немир и душевни терет.
Ако не можете да одете на гробље, ово треба да урадите
Уколико нисте у могућности да посјетите гробове својих најмилијих, помен се може наручити у цркви. Свештеник ће тада изговорити њихова имена током молитве.
Вјерује се да душе покојника осјећају сваку изговорену молитву, ма гдје да се налазите. Зато, и ако сте код куће, довољно је да запалите свијећу, прекрстите се и тихо се помолите – вјера и искреност важнији су од мјеста.
Михољске задушнице представљају мост између живих и покојних. То је дан када се сјећамо оних који су нас напустили, али и тренутак када показујемо захвалност, поштовање и наду у сусрет на небесима. По народном вјеровању, душе покојника тада силазе међу живе, па се свака молитва и свијећа упаљена тог дана сматра даром који им доноси мир и свјетлост.