Biljana Radovanović Brkanović za "Nezavisne": Umjetnost ne prepoznaje pol, samo kvalitet

Umjetnička i pedagoška aktivnost maestre Biljane Radovanović Brkanović, redovnog profesora na Katedri za dirigovanje Fakulteta muzičke umjetnosti, kontinuirano traje duže od trideset godina. U tom periodu sarađivala je sa brojnim umjetnicima, orkestrima, kamernim, gudačkm i neformalnim ansambalima sa prostora bivše Jugoslavije i Evrope. Ovaj put vodiće banjalučke gudače, a pred sam koncert, kako o nastupu, tako i generalno o muzici, govorila je za "Nezavisne".

U poslednje dve godine intenzivnije pratim razvoj Gudačkog orkestra i sa radošću mogu da primetim da su u pogledu repertoarskih i izvođačkih zahteva već ostvareni impresivni pomaci. Osnovati ansambl, potom i opstati i kontinuirano raditi u okviru velike i organizaciono složene institucije kao što je Narodno pozorište nije nimalo jednostavan posao, podrazumeva jasnu viziju, ogroman entuzijazam pojedinaca i ozbiljnu organizacionu podršku. Sa druge strane, osnivanje Simfonijskog orkestra je svakako izuzetno važan kulturni događaj za svaku sredinu, ali je proces dugotrajan i znatno složeniji i zahteva ozbiljne kadrovske i infrastrukturne uslove. Gudački orkestar u tom kontekstu predstavlja jezgro, polaznu tačku ka nečem većem, ka Simfonijskom orkestru. Jedan od načina da se bolje upoznam sa radom i potencijalima Gudačkog orkestra je upravo i ova saradnja i zajednički koncert koji nam predstoji.

Trebalo bi prvo da se odbranimo od šunda i kiča u "našim" redovima. Kad kažem "našim", podjednako mislim i na izvođače i na autore koji se navodno bave umetničkom muzikom, a vrlo svesno koketiraju sa konzumentima nudeći im jeftine obrasce i lake sadržaje koji traže minimalnu pažnju. Umetnička muzika traži koncentraciju, kulturu slušanja i ne mora nužno da bude masovno prihvaćena. Ali, nije ni samo za uzak krug odabranih. Rekla bih, ona ne pripada samo edukovanima, ali ne teži da bude laka zabava.

Po mom mišljenju, u umetnosti ne prepoznajemo muški i ženski pol - prepoznajemo samo kvalitet. Nije se danas promenila slika samo u odnosu na vodeće pozicije u orkestru, ceo izvođački aparat je izmenjen i vi danas vrlo često imate više žena nego muškaraca u ansamblu. Do pre nekoliko decenija je bila retkost da kontrabas, tubu ili hornu svira žena, danas je to potpuno normalno. Tako je i sa pozicijom dirigenta - promenile su se društvene i profesionalne okolnosti, otvorile su se institucije, razbile predrasude... Nešto je malo i do nas - moguće je da smo unele novu energiju, strast, drugačiji senzibilitet, po pravilu posedujemo temeljno muzičko i opšte obrazovanje i, kao veoma bitno, izdvojila bih socijalnu inteligenciju. Dirigentska pozicija nije pitanje pola, već kompetencija i umetničkog integriteta.

Teško mi je da u kratkoj formi odgovorim na ovo pitanje, ne zato što nemam uzore, upravo suprotno, bio bi to duži spisak značajnih umetnica, ali i široj javnosti nepoznatih i manje poznatih imena, koje su svoj umetnički život gradile iskreno i bez kompromisa. Ako već govorimo o ženama dirigentima, jedno ime moram da izdvojim - Darinka Matić Marović, jedna od najharizmatičnijih, najenergičnijih i najuticajnijih ličnosti na ovom našem kulturnom i umetničkom nebu. Bila je privilegija poznavati je i deliti s njom vreme i prostor. Od nje sam dobila mnogo profesionalnih, ali i životnih lekcija: biti dosledan, strpljiv i nepokolebljivo verovati u sebe i sopstvene vizije.

Kompozicije koje ćemo izvesti predstavljaju standardni repertoar kamernih gudačkih orkestara. Mocartov "Divertimento u D-duru" je uvertira za Hajdnov "Koncert za violinu i gudače u C-duru". Veliko mi je zadovoljstvo što će solistkinja biti Mina Đekić, stalna članica Gudačkog orkestra Narodnog pozorišta, što ponovo potvrđuje tezu o izuzetnim umetničkim i izvođačkim potencijalima ansambla. Na kraju koncerta, izvešćemo "Kamernu simfoniju" D. Šostakoviča, meni lično jedno od najomiljenijih dela pisanih za gudački orkestar. Sva tri dela, iako se stilski i žanrovski razlikuju, tehnički su veoma zahtevna i zahtevaju viši stepen izvođačke spretnosti, a zajedno obrazuju logički povezanu umetničku priču

Pravila vas nikada ne sputavaju, pravila oslobađaju vašu kreativnost. Umetnost zapravo egzistira u dijalogu između slobode i zakona. Kada pominjem nauku o muzici, ja govorim o fizici, matematičkim obrascima, geometrijskoj progresiji, arhitekturi... to su temelji na kojima se gradi inovacija.

Raditi i sarađivati sa mladim, nadarenim ljudima je neizreciva sreća i zadovoljstvo. Trudim se da im, pored zanata i muzičkog opismenjavanja, pomognem da izgrade iskren odnos prema muzici i profesiji koju su odabrali. Radujem se njihovim uspesima, strepim nad svakom notom, često imam veću tremu od njih samih, ali sam tu i kada nastupe prve krize, preispitivanja i dileme vezane za posao kojim su naumili da se bave. Mogla bih reći da je za moju potencijalnu "umetničku svežinu" u dobroj meri zaslužna i pedagoška aktivnost, pre svega zato što sopstvenim primerom pokazujete studentima koliko je lepo i inspirativno živeti za muziku i od muzike.