Na današnji dan, 27. jula 1824. godine, u Parizu je rođen Aleksandar Dima Sin (Alexandre Dumas fils), jedan od najznačajniejszych francuskih književnika i dramaturga 19. veka. Njegov životni i stvaralački put obeležen je borbom za sopstveni identitet, raskidom sa žanrovskom tradicijom svog oca i stvaranjem dela koja su trajno promenila pozorišnu i književnu scenu Evrope. Preminuo je 27. novembra 1895. godine u mestu Marli le Rua.
Poreklo, detinjstvo i borba sa stigmom
Aleksandar Dima Sin bio je vanbračni sin slavnog književnika Aleksandra Dime Oca i krojačice Mari-Katrin Lebė. Zbog okolnosti svog rođenja i društvenih predrasuda tog vremena, rano je iskusio surovo lice tadašnjeg građanskog morala. Otac ga je zakonski priznao tek 1831. godine, ali mu je zakon dao pravo da ga odvoji od majke, što je mladom Dimi nanelo duboke emotivne rane.
Upravo će ova lična trauma, osećaj odbačenosti i položaj nepriznate dece i marginalizovanih žena postati centralne teme njegovog celokupnog književnog stvaralaštva. Za razliku od oca, koji je uživao u kreiranju avanturističkih epopeja i istorijskih pustolovina, sin se okrenuo savremenoj stvarnosti, psihologiji likova i oštroj kritici licemerja francuskog društva.
Remek-delo koje je pomerilo granice: „Dama s kamelijama”
Svetsku slavu stekao je već sa 24 godine, kada je objavio roman „Dama s kamelijama” (1848). Delo je inspirisano njegovom ličnom, nesrećnom ljubavnom vezom sa kurtizanom Mari Duplesi, koja je preminula vrlo mlada.
Roman prati tragičnu ljubavnu priču između mladog građanina Armana Dijana i teške bolesnice, pariske kurtizane Margarete Gotje. Knjiga je postigla ogroman uspeh, a Dima ju je ubrzo adaptirao i u pozorišni komad koji je premijerno izveden 1852. godine. Ova drama postala je apsolutni hit širom Evrope, a poslužila je i kao direktna inspiracija Đuzepeu Verdiju za njegovu čuvenu operu „Travijata”.
Društvena drama i borba za prava žena
Aleksandar Dima Sin se smatra jednim od utemeljitelja moderne realistične društvene drame. Kroz svoje pozorišne komade otvoreno je postavljao tabu teme tadašnje francuske buržoazije:
- Položaj žena u braku i društvu
- Prava vanbračne dece
- Bračne prevare, moral i prostitucija
Njegova najpoznatija pozorišna dela, pored „Dame s kamelijama”, jesu:
- „Problematični otac” (Le Fils naturel, 1858)
- „Nezakoniti sin” i komadi poput „Pitanje novca” (La Question d'argent, 1857)
U svojim delima Dima nije težio samo zabavi publike, već je koristio pozorište kao propovedonicu sa koje je apelovao na reforme zakona i veće razumevanje za ljudske slabosti.
Priznanje i ulazak u Francusku akademiju
Zbog svog nemerljivog doprinosa francuskoj književnosti i dramskoj umetnosti, Aleksandar Dima Sin je 1874. godine izabran za člana Francuske akademije (Académie française), čime je zauzeo mesto među besmrtnicima francuske kulture. Nadživeo je oca za skoro tri decenije, uspevši da izgradi potpuno autentičan književni i intelektualni autoritet koji se i danas izučava širom sveta.
